Promatram malo te nove generacije i zavidim im.

Oni su tako samopouzdani i sigurni u sebe, bez obzira imaju li za to pokriće ili ne.

Kad se sjetim sebe u svojim dvadesetima i na svojim prvim poslovima…

Što sam sve prošla i koliko suza isplakala samo zato što sam mislila da nemam izbora jer posao je posao i kakav god bio - plaća ti režije, stan i hranu.

I stvarno kada gledam te današnje generacije, ja im se iskreno divim i mislim si gdje bi mi bio kraj da sam imala samo komadić tog njihovog samopouzdanja!

Kakav je bio vaš početak i da možete, biste li danas učinili nešto drugačije?